Objavljeno preko 2.000 novih dokumenata o atentatu na Johna F. Kennedyja

Bivši američki predsednik Donald Tramp naložio je objavljivanje hiljada dokumenata vezanih za atentat na predsednika Johna F. Kennedyja, ispunjavajući svoje predizborno obećanje o većoj transparentnosti u vezi s ovim događajem.

Prvi deo digitalizovanih dokumenata postavljen je na zvaničnu stranicu američkog Državnog arhiva, dok se očekuje da će na kraju biti objavljeno više od 80.000 zapisa. Ovi materijali, među kojima su i ranije poverljivi izveštaji, bacaju novo svetlo na napetu atmosferu između Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, posebno nakon Kubanske krize 1962. godine.

Objavljeni dokumenti najviše se fokusiraju na istragu o Lee Harvey Oswaldu, čoveku koji je zvanično optužen za atentat. Mnogi zapisi detaljno analiziraju njegov boravak u Sovjetskom Savezu, kao i njegovo kretanje u mesecima koji su prethodili atentatu u Dalasu 22. novembra 1963. godine. Iako prvobitna analiza materijala ne pokazuje značajno odstupanje od zvanične verzije događaja, dokumenti će nesumnjivo izazvati interes kod onih koji i dalje istražuju okolnosti atentata.

Teorije zavere i reakcije porodice Kennedy

Robert F. Kennedy mlađi, sin ubijenog senatora Roberta Kennedyja i bratanić pokojnog predsednika, izjavio je da veruje da je CIA umešana u atentat, optužbu koju agencija oštro negira. Takođe, unuk JFK-a, Jack Schlossberg, kritikovao je administraciju Donalda Trampa zbog toga što porodica Kennedy nije unapred obaveštena o objavi dokumenata.

Frederik Logevall, istoričar s Harvarda i autor knjige o JFK-u, izjavio je za Reuters da novi dokumenti mogu upotpuniti sliku o atentatu, ali ne očekuje dramatična otkrića koja bi značajno promenila zvaničnu verziju događaja.

Nove informacije o hladnoratovskim operacijama

Među objavljenim dokumentima nalazi se poverljivi izveštaj CIA-e iz januara 1962. godine koji otkriva detalje operacije „Mongoose“ – tajne američke kampanje sabotaže protiv Kube s ciljem svrgavanja režima Fidela Kastra.

Takođe, neki dokumenti ukazuju da je SAD pažljivo pratila aktivnosti Kube u Latinskoj Americi, ali ocenjuje da Castro ne bi rizikovao otvoreni rat sa SAD-om. Umesto toga, očekivalo se da će on intenzivirati podršku komunističkim pokretima u regionu.

Misterije oko CIA-e i Oswaldovih putovanja

Jedno od ključnih pitanja koje ostaje bez konačnog odgovora jeste koliko je CIA zapravo znala o Oswaldu pre atentata. Dokumenti sugerišu da su obaveštajne službe bile svesne njegovih putovanja, uključujući i posetu sovjetskoj ambasadi u Mexico Cityju samo šest nedelja pre atentata.

Iako je zvanično utvrđeno da je Oswald delovao samostalno, ankete pokazuju da mnogi Amerikanci veruju u teorije zavere i mogućnost šire zavere iza Kennedyjevog ubistva. Ipak, eksperti ističu da su male šanse da će novi dokumenti značajno promeniti ono što već znamo o događajima iz novembra 1963. godine.

Donald Tramp je takođe najavio planove za objavljivanje dokumenata vezanih za atentate na Martina Luthera Kinga mlađeg i senatora Roberta Kennedyja iz 1968. godine, ali je administracija ostavila dodatno vreme za njihovu pripremu.

federalna.ba / M.O.