Obećanja: 1. juli na pragu – rok za povećanje minimalne plaće

Aktualni sastav Vlade FBiH nije štedio na obećanjima. Tokom predizborne kampanje dali su ih 495, a u potpunosti ispunili tek jedno. Realizacijom nisu zadovoljni ni građani ni ekonomisti. Na usporen rast bh. ekonomije upozorio je i visoki predstavnik Christian Schmidt. Novi rok, 1. juli, za povećanje minimalne plaće, na pragu. Hoće li biti prolongiran za iduću godinu?

Do podatka broju obećanja došao je portal Istinomjer. U svojoj analizi navode da je vlast za godinu dana mandata u potpunosti ispunila tek jedno predizborno obećanje, da je u progresu ispunjavanje njih četiri, dok je započet rad na ispunjavanju 181 obećanja. Jesu li zadovoljni trenutnim radom vlasti i hoće li četiri godine biti dovoljne da se ispuni obećano, pitali smo građane.

„Ne idemo tempom koji očekujemo svi, to je jedino što ja mogu zaključiti“.

„Narod trpi. Jer mi smo, inače, trpeći narod. A, što se tiče vlasti i svega - zaista katastrofa“.

„Nisam zadovoljan ni s čim. Niti penzijama, niti vlašću“.

„Nek ne obećavaju ako ne mogu ispuniti“.

Na obećanjima se nije štedjelo. Prema analizi Istinomjera, prvi je SDP - on je građanima dao 226 obećanja, Narod i pravda 135, Naša stranka sa 83. Najmanje obećanja dali su HDZBiH - 35 i HDZ 1990 - 16. Najviše obećanja je u vezi s ekonomijom. Od 183, ispunjeno je jedno, u progresu također jedno, započeto 70 - 111 obećanja trenutno čeka na realizaciju. Jedno od njih je i ono o minimalnoj plaći. Ona je od jula ove godine trebala iznositi 1.000 maraka. Međutim, ekonomisti upozoravaju da su šanse da u ovoj godini minimalna plaća, sa 619, bude 1.000 - gotovo nikakve.  

Analitičar Igor Gavran smatra ovaj iznos, ako se dalje bude odugovlačilo, mora biti i veći. Dodaje kako je reforma fiskalnih zakona najveći promašaj postojeće Vlade.

Na stanje bh. ekonomije upozorio je i visoki predstavnik Christian Schmidt. On je pred Vijećem sigurnosti poručio da ekonomski pokazatelji – poput vanjskotrgovinske razmjene i industrijske proizvodnje - potvrđuju da se radi o usporavanju bh. ekonomije. Istakao je da socijalni pokazatelji jesu poboljšani, ali da je napredak samo statistički. To je uporedio s rastom penzija, ali i činjenicom da je potrošačka korpa dosegla gotovo 3.000 maraka. S druge strane, iako je budžet Federacije predstavljen kao historijski, Vlada se otpočetka godine samo putem trezorskih zapisa zadužila za gotovo 100 miliona maraka.

federalna.ba