Nakon 100 godina Čabrina kafana zatvorila vrata

Kada se nakon Prvog svjetskog rata, 1919., vratio iz Češke u rodni Maglaj, Husein Obralić Čabro je otvorio kafanu koja je, zahvaljujući njegovim potomcima, primala Maglajlije punih stotinu godina. Ratovi, požari, bune i poplave nisu zatvorili njena vrata, ali današnjica jeste. S nevjericom su Maglajlije primile vijest da je Čabrina kafana za njih, kako sada stvari stoje, zauvijek zatvorila svoja vrata. 

Kada smo prije četiri godine posjetili Čabrinu kafanu, niko nije mogao sanjati da će nakon stotinu godina zatvoriti svoja vrata.                             

Cijene kao da su iz nekog zaboravljenog vakta. Alkohol se ne toči. Nikada i nije. Kahva s lokumom je samo pola marke i gosti su zadovoljni. Društvo za partijom tavle i miris pečene kahve i lokuma. 

„Dođem često popijem kahvu. Imam društvo i tako.“ 

„Da ove kafane ovdje nije, zvane Čabrine, mi penzioneri ne bi nikad kahve ni popili."

A, neće je više ni popiti jer Čabrina kafana više ne radi. Bila je obilježje grada, nezaobilazna stanica u maglajskom starom gradu. I uprkos bunama i ratovima, požarima i poplavama, kafana je opstajala, okupljala ljude i hranila Obraliće. Prije dvije godine obilježila je stoti rođendan. 

„Kafana je nama bila život. Ova kafana je othranila i odškolovala tri generacije da tako kažem”, priča Esad Obralić, unuk Huseina Obralića Čabre. 

Posljednjih dvadesetak godina kafana je radila bez zarade, na nuli. Dalje više, kažu vlasnici, nije išlo. 

„Rješenje bi bilo možda neka olakšica finansijska da nam pomognu u plaćanju tih nekih obaveza. Za sada nema naznaka za bilo kakvu pomoć”, ističe Seka Obralić Pap, vlasnica Čabrine kafane. 

„Porodica ima nekoga ko bi nastavio samo da može živjeti od ovoga. Ali, zaista se, u ovom momentu ne može živjeti od ove kafane”, dodaje vlasnica. 

Maglajlije se potajno nadaju da će njihova omiljena kafana, jedna od najstarijih u BiH ponovo proraditi. 

„Da se nadamo nečemu, vrlo teško je.“ 

federalna.ba