Kantoni uradili rebalanse budžeta da izbjegnu finansijski kolaps

Odluka o minimalnoj plati ne samo da neće ugroziti kantone i njihove budžete, već će donijeti i dodatan prihod, tvrdi premijer Federacije Nermin Nikšić. Poručuje, ako je neko dobro prošao s ovom odlukom, to su onda kantoni i lokalne sredine, koji, kako kaže, ionako ne znaju šta će s novcem. Ipak, stvarnost je nešto drugačija, većina kantona je morala uraditi rebalans budžeta da bi isplatila osnovna socijalna davanja. O kakvim onda viškovima govori premijer?

Veća plata znači i veći porezi, najavljeni otkazi i zatvaranje firmi. Bojazan kantona, čija primanja uveliko ovise o privatnim i porodičnim firmama, nije opravdana, tvrdi premijer. Naprotiv, skoro 76 miliona od poreza na dohodak ide u kantonalne budžete za projekte koje oni žele. I ne samo to, 200 miliona maraka koje je krajem godine Vlada Federacije izdvojila za kantone i više je nego dovoljno. Većini kantona, prema riječima premijera, taj novac nije ni potreban.

„Garantujem da šest najmanje, a možda i sedam kantona ne znaju šta će od tih para, izmišljaju projekte kako će ih rješavati. Za tri kantona su, možda, i potrebna ta sredstva“, rekao je premijer Nikšić.

Istina je nešto drugačija. Mnogi kantoni, kako bi izbjegli finansijski kolaps, uradili su rebalans budžeta. I većina njih je upravo plan za 2025. bazirala na sredstvima iz Vlade, koja je čekala sami kraj godine da donese odluku o preraspodjeli novca. U čekanju izdaci za socijalna davanja, ali i plate bili su upitni. Stoga, kažu, ovakve izjave premijera u najmanju ruku su ignorantne i neozbiljne.

„Govoriti da se ima viška sredstava i da se ne zna šta će se s njima je neozbiljno. Postoje kantoni koji bi jako teško zatvorili finansijsku konstrukciju za prošlu godinu da nije bilo upravo tih sredstava koja su u konačnici i planirana na prihodovonoj strani“, ističe Nezir Pivić, premijer ZDK-a (SDA).

Kantonalni budžeti su ionako opterećeni, gdje imaju oko 70 do 80 posto zakonskih obaveza koje se odnose na plate uposlenih, kao i socijalna davanja. Kriteriji raspodjele novca vrši se na osnovu broja stanovnika, domaćinstava i stanova. Pa je tako Tuzlanski kanton dobio skoro 39 miliona maraka, dok je najmanje dobio Bosansko-podrinjski - nešto više od četiri miliona maraka. Načinom raspodjele nisu zadovoljni.

„Ne možemo ništa tu promijeniti, normalno da nismo zadovoljni. Uvijek nam treba više sredstava i ovaj kanton nije samoodrživ. To svi znaju. Mi ovdje na Drini smo u svemu uskraćeni, pa tako i sredstvima koje dobijamo od viših nivoa vlasti“, poručio je Edin Ćulov, premijer BPK-a (Novi početak).

Kantoni moraju 20 posto dodjeljenih sredstava utrošiti na provođenje demografske politike. Novac ne mogu koristit za, recimo, sanacije od poplava i pomoć mještanima, iako im je to jedan od prioriteta za ovu godinu. Dakle, priča premijera da kantoni ne znaju šta će s novcem, kao i da ga imaju previše pogotovo ne važi za Hercegovačko-neretvanski kanton, koji je pretrpio štetu od 123 hiljade maraka.

„Devetnaest miliona KM bilo je planirano i raspoređeno u budžetu 2024. godinu te ne mogu biti korišteni za sanaciju posljedica poplava koje su pogodile HNK. Polovina tog iznosa raspoređena je na obaveze koje je propisala entitetska vlast, odnosno za kapitalnu infrastrukturu, dok je druga polovina raspoređena za tekuća sredstva, a odnose se na bolnice i zdravstveni sistem, potom poljoprivredu, turizam“, navodi Marija Buhač, premijerka HNK-a (HDZBiH).

Sama činjenica da su rebalans budžeta morali uraditi Sarajevski kanton, Tuzlanski, Zeničko-dobojski, Hercegovačko-neratvanski, Srednjobosanski kanton govori da nedostaje logičnosti u tvrdnji premijera kako kantoni ne znaju šta će s novcem.

federalna.ba