Istraživanje litijuma u BiH – ekonomska šansa ili zamka?!

Masovni protesti koji su posljednjih mjesec dana potresali Srbiju ponovo su aktuelizirali pitanje istraživanja litijuma na Zapadnom Balkanu. Protesti su održani u preko 50 gradova Srbije zbog mogućnosti da kompanija Rio Tinto eksplatiše jadarit, rudu koja sadrži litijum i bor. Procjenjuje se da litijuma ne samo da ima i u Bosni i Hercegovini već da naša zemlja i Srbija leže na oko 10 posto svjetskih rezervi ovog metala. Iako ekonomski veoma primamljiv, projekat nosi i brojne opasnosti, pa je možda vrijeme da Bosna i Hercegovina počne ozbiljnije pratiti dešavanja u susjedstvu.

Litijum, koji se dugo već koristi u proizvodnji mobilnih telefona, sve je traženiji na svjetskom tržištu, zahvaljujući ekspanziji u proizvodnji električnih automobila. Stručnjaci procjenjuju da bi evropsko tržište baterija 2025. godine moglo vrijediti 250 milijardi eura. Mnoge kompanije zainteresovane su za istraživanje i eksploataciju litijuma na ovim prostorima. U Srbiji litijum istražuje nekoliko kompanija. Britansko-australijska Rio Tinto izazvala je stotine hiljada građana širom zemlje da izađu na ulice, iz straha od zagađenja, gubitka zemljišta, uništavanja okoline. Nedavno je pet firmi u vlasništvu slovenskog poduzetnika Andreja Rautnera osnovalo kompaniju za istraživanje litijuma u Bosni i Hercegovini, tačnije u Republici Srpskoj, u koju je uloženo blizu 12 miliona maraka. Profesor Kemal Gutić sa Rudarsko-geološko-građevinskog fakulteta Univerziteta u Tuzli kaže da se litijum istražuje, ali ne planski:

Nije to samo jedan lokalitet. To je Domaljevac, Šamac, Hercegovina i još neki lokaliteti. Znači, postoji, ima ga u dovoljnoj mjeri. Za nas, za Bosnu i Hercegovinu to je jako značajno. U odnosu na broj stanovnika, površinu, možemo se smatrati potentnom zemljom u tom smislu. Strateški, trebalo bi svi da se uključe na svim nivoima, počev od lokalnog do državnog nivoa i, naravno, značajno je za apliciranje novih međunarodnih projekata takozvane prekogranične saradnje.

Iako su u toku tek istraživanja, ulagači su svjesni da je proces odvajanja litijuma od drugih brojnih sastojaka rude veoma komplikovan. Profesor sa RGGF Tuzla Senaid Salihović:

Litijum se najviše koristi za te litijum-jonske baterije, za ove nove električne automobile i sada je ta cijena litijuma otišla gore, da je on toliko interesantan. A inače, sam po sebi je jako reaktivan, jako ga je teško istraživati i dobiti neke podatke, a i u sekundarnim ležištima, pošto je to laki metal, vrlo lako se ispere...

Procjenjuje se da će potražnja za litijumom rasti u narednih deset godina, jer bi proizvodnja električnih automobila mogla preokrenuti negativan trend u automobilskoj industriji izazvan pandemijom korona virusa. Danas je najveći izvoznik Čile, koji osigurava 57 posto svjetskih potreba za litijumom. Evropa želi da se oslobodi zavisnosti od uvoza sirovina, pa bi ležišta na Zapadnom Balkanu mogla označiti prekretnicu. Međutim, ekološka udruženja u Srbiji upozoravaju da otvaranje rudnika može učiniti nepopravljivu štetu okolišu. Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić kaže:

Jadarit, koji nosi taj litijum, jedan je ekskluzivni mineral. Međutim, jadarit je jedna od najgorih mogućih formi, jer da biste iz toga izvadili litijum, potrebni su vrlo invazivni tehnološki procesi. Recimo, u slučaju Jadra, preko 1100 tona sumporne kiseline dnevno, formiranje deponija, sa više miliona metara kubnih toksičnih materija, koje nose veoma visok rizik zagađenja i površinskih i podzemnih voda.

Kompanija Rio Tinto, naravno, demantuje takve tvrdnje. Izvršna direktorica ove kompanije u Srbiji Vesna Prodanović navodi:

Primjer, da ćemo mi sad tamo natapati zemlju sumpornom kiselinom, da će doći do velikog slijeganja, da ćemo mi svu vodu koju koristimo ispuštati neprečišćenu u rijeku Jadar, da će se zagaditi svi vodeni tokovi, da će doći do takve ekološke katastrofe da tamo niko neće moći da živi… Dakle, to nikako nije moguće. Upravo je to ono što je potrebno, da se ulože dovoljna finansijska sredstva i da investitor ozbiljno pristupi izgradnji takvih projekata. Ovo jesu ozbiljni ekološki projekti, u smislu uticaja na ekologiju. Ovo je rudarsko-procesni objekat, međutim, svi standardi koji moraju da se ispoštuju - biće ispoštovani.

Što se Bosne i Hercegovine tiče, za sada su detaljna geohemijska, geofizička i geološka istraživanja odobrena u Ugljeviku i Loparama, na sjeveroistoku BiH, a sredinom prošle godine data je koncesija za istraživanje ove rude.