Ex Ponto, Nemiri, Šta sanjam i šta mi se događa – Ivo Andrić   

**

Dobro je čitati, jer ... „Čitajući dobre pisce, dešavaju nam se ponekad čuda. Često na početku neke rečenice, kad vidimo kako se pomalja neobična misao, mi zastanemo zadivljeni i uplašeni i sa nevjericom se pitamo – Je li mogućno? Hoće li se to što naslućujemo zbilja desiti? Je li ovo ona ista misao koju smo i mi, ne jednom, naslutili pri dodiru naše svesti sa pojavama oko nas? Je li ovo zaista skrivani deo naše unutrašnje stvarnosti? Zar postoji još neko ko je ovo ovako video i osetio? A, kad pročitaš rečenicu do kraja vidiš da je zaista tako. Mi ostajemo nad tom rečenicom zamišljeni, zahvalni i srećni, jer nam je pao najveći dar koju čitanje može da nam pruži. To jest, osetili smo da nismo sami. Nikad. Ni u najlepšim, ni u najtežim trenucima, ni u svojim najgorčim neodumicama, ni u najsmelijim zaključcima, nego da smo povezani sa drugim ljudima mnogostrukim i tajnim vezama koje i ne slutimo, a koje nam evo naš pisac otkriva. To je često spasonosno.“ – Ivo Andrić

**

Autor romana – „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospođica“;  pripovijesti „Prokleta avlija“; lirske proze „Ex Ponto, Nemiri“, „Znakova pored puta“,... tvorac „Jelene, žene koje nema“; „Priče o vezirovom slonu“, „Rzavskih bregova“, „Kuće na osami“ ... velikog broja pripovijetki – „Popodne“, „Dan u Rimu“, „Ćorkan i Švabica“, „Žena na kamenu“, „Ljubav u kasabi“, „Bife Titanik“, „Deca“, „Razgovor sa Gojom“, „Na sunčanoj strani“, „Aska i vuk“, „Sunce“ ... Ivo Andrić, naš Nobelovac, rođen u Dolcu kod Travnika oktobra 1982-e, preminuo je 13.marta 1975.godine. Ivo Andrić, dijete je Bosne i jedan dio svog života i školovanja proveo je u Sarajevu i često satima stajao pred izlogom jedne knjižare.

**

Riječ kritike - Ivo Andrić u književnost je ušao pjesmama u prozi "Blaga i dobra mesečina" i "U sumrak" objavljenim u časopisu „Bosanska vila“, 1911.godine. Prva knjiga stihova u prozi „Ex Ponto“ objavljena je 1918-e, u Zagrebu. Dvije godine kasnije „Ex Ponto“ je objavljen u Beogradu, a istovremeno u Zagrebu je objavljena zbirka „Nemiri“, u Nakladi Kugli.  Prva knjiga „Ex Ponto“ autorova su reminiscencija na vrijeme provedeno u austrougarskim zatvorima u Mariboru i Šibeniku tokom 1914-e i 1915.godine. O toj poeziji kritičar Borislav Mihajlović je napisao – „Veliki pisac u čijoj se prozi pod putokaz misli prospe uvijek pejsaž jedne atmosfere, počeo je poezijom. I Andrićeva poezija misli. I Andrićeva poezija diše. Misli sumorno, tiho i mudro. Misli, mirna i uravnotežena o nemirima veka, o nemirima dana, o nemirima čoveka; o izgnanstvu jednom što nije samo austrougarska tamnica, već neizbežna velika pusta samoća svega što živi. Misli o Bogu kao sudbini i neminovnosti puta, o onoj jedinoj zapovesti da se jeste i jedinoj nuždi da se umre. Misli o tome kako se ipak svi mi ljudi držimo za ruke i kako nam pod čelom sija mračna odlučnost da se bori i podnese. Misli tužno i žao joj je čoveka i misli hrabro da su sve vrednosti u tom životu u koji odlazi da živi. Diše tugom izbegličkih pisama, svečanom tišinom samoće, bezglasnim burama nemira; diše jadom malog hrabrog čoveka, srebrenim trenutkom otuđene daljine, retkim dragocenim prosvedom vedrine; diše ritmom kazivanja svečanog, odmerenog, patetičnog; rečima nađenim a neoštećenim tragom traženja; jednostavnom, pomalo hladnom retorikom, pravilnim talasanjem rečenica, biranom ijekavštinom. Misao i atmosfera. Poruka sebi više no poruka svetu. Humana tuga pobeda i poraza“.

**

Urednica – Selma Dizdar

Ton-majstor – Šerkan Cakić

Izvor / foto – Andrićev rukopis - sa omota dvostrukog izdanja LP PGB RTB – Album – Ivo Andrić /Selma Dizdar/