Evropske integracije BiH na primjeru Češke - sličnosti, razlike i ključni izazovi

Republika Češka članica EU postala je 2004. godine. Proces usklađivanja podrazumijevao je brojne reforme. Često bolne. Ljudska prava su veća, a korupcija manja. To je doprinijelo podizanju standarda i izgradnji stabilnijeg društva. Što se često smatra nedostacima bh. društva na putu evropskih integracija.

Prije skoro 20 godina Republika Češka je bila na poziciji kojoj je sad Bosna i Hercegovina - pred vratima EU. Društvo izgrađeno na socijalizmu prošlo je zahtjevan proces usklađivanja regulative s evropskom. Do danas, osim jačanja evropskog identiteta, mnogo se stvari promijenilo, u oblastima u kojim su i nama promjene neophodne. Ljudska prava su veća, korupcija znatno manja, ali još prisutna.

„Naravno da nije savršeno, ništa nije savršeno. Ali omogućava se, odnosno stvara politički pritisak za vlasti da se pridržavaju tih normi i stvara više prilika za građane, više načina i više sfera u kojima građani mogu vršiti uticaj“, navodi Mavrek Svoboda, programski direktor Instituta Celli.

„EU nije dobro razumjela centralnoevropski i istočnoevropski kontekst, u kojem postoje oligarsi, ljudi koji su se obogatili privatizacijom. Tako da u proteklih osam godina vidimo da se jedan od oligarha uključio u politiku, sam gospodin Babiš, i da je dominantna figura u tom prostoru, da je vlasnik medija, mnogih kompanija, i da istovremeno dobija mnogo sredstava od EU. Dakle, sukob interesa je zapravo bio enorman“, ističe David Ondračka, bivši direktor Transparency International za Republiku Češku.

Evropske integracije doprijele su jačanju demokratije. U Institutu za evropsku politiku ocjenjuju da je pridruživanje Uniji najviše utjecalo na građske slobode, ali i reformu pravosuđa.

„Pravosudni sistem u Republici Češkoj je bio mnogo drugačiji od onih koji su postojali u starijim članicama EU, tako da je uspostavljanje pravosuđa na takav način da bude nezavisno i u skladu sa standardima drugih članica EU vjerovatno bio najteži zadatak“, kaže Žiga Faktor, šef ureda Europeum u Bruxellesu.

Odnos između Bosne i Hercegovine i Republike Češke neopterećen je otvorenim pitanjima, a podrška Bosni i Hercegovini u procesu evropskih integracija dokazana je na konkretan način.

„Češka Republika je tokom svog predsjedanja Vijećem Evrope u drugoj polovini prošle godine izuzetno snažno lobirala i uspjela da izlobira da smo postali kandidat za članstvo u EU. Imamo njihovu potporu u vidu novčane donacije i tehničke pomoći Graničnoj policiji, koja je iznosila milion eura“, ističe Amir Stupac, prvi sekretar ambasade Bosne i Hercegovine u Republici Češkoj.

Ulazak Bosne i Hercegovine, ali i drugih zemalja zapadnog Balkana u EU doprinio bi stabilnosti cijele Evrope. Na Praškom institutu bezbjednosnih studija ovaj dio Evrope posmatraju kao integralni u Uniju, ali i upozoravaju da udari na demokratske standarde izazivaju prijetnje.

„To otvara vrata drugim političkim silama, većinom se radi o neevropskim akterima poput Rusije, Kine, koji nisu demokratski režimi, tako da je i Bosna i Hercegovina već sada postala siva zona između demokratskih i autoritativnih režima i to je veoma opasno ne samo za bezbjednost Bosne i Hercegovine nego za bezbjednost u čitavoj Evropi. Separatizam RS-a posmatramo negativno u tom pravcu, ne vodi do suživota, niti priča o trećem entitetu vodi do suživota“, kaže Marketa Slavkova, projekt koordinator na Institutu za bezbjednosne studije u Pragu.

Proces evropskih integracija u Republici Češkoj nije imao alternativu. Izazovi još postoje. Jačanja integriteta pravosuđa i borba protiv korupcije su i dalje u vrhu prioriteta što je sličnost sa bh. društvom na putu integrisanja u znatno drugačijoj geopolitičkoj situaciji nego prije dvije decenije.

federalna.ba